Међународни дан менталног здравља – 10.октобар,обележава се сваке године широм света како би се нагласио значај очувања и побољшања менталног здравља појединца али и друштва у целини кроз различите видове активности и медијске потпоре.

Тим поводом др Станимир Чекеринац,спацијалиста  психијатрије у Општој болници Сремска Митровица указао је на неколико битних  чињеница, а које се тичу све већег броја психосоматских поремећаја,стања и обољења.

„ Ми смо константно у стању стреса и сви психички поремећаји повезани су са стресом.Читава планета – када погледате шта се све дешава : ратови,бомбардовања,разни немири ,елементарне непогоде катаклизмичких размера и тако даље. Стрес је постао наш пратилац и најучесталији у општој популацији. Како да савладамо стрес је индивидуално питање. Свака особа ће за себе наћи најбољу технику – музика,спорт,кување или нешто друго, а у случајевима када ни то није решење и када проблем превазилази могућност личног савладавања, одлазак код психотерапеута је пут – помоћ психијатра,психолога. Често чујемо за  life coach, али ја ту нисам поверљив, није мој домен и зато могу говорити о ономе што је званична медицина.

Дакле, када је о стресу реч, честе су појаве које долазе из афективног дела и  депресивности која има тенденцију да до 2030.године буде најзаступљенија болест у популацији у свету. То је јако тешко стање, које оставља велике и бројне последице. Тако болесна особа није продуктивна,не може да ради, постаје љута,разочарана,бесна,агресивна  и  свесна  властите немоћи услед немогућности да испуни очекивања   постаје лоша  за себе и породицу.

Оно што такође брине је и пораст болести зависности – све што нас окружује је адикција: зависност од  мобилних телефона и младих и старијих. Ако некоме узмете телефон видећете шта ћете добити- ужасну панику,стрепњу,неизвесност. Затим,све присутнија је и завосност од хране о којој се мало говори и многе болести су везане за исхрану. Данас велики број младих конзумира различите прашкове ,битан им је сваки грам уноса у организам зарад бољег физичког изгледа. Све се мери у обимима. Ми још нисмо свесни колико је та статистика озбиљна. И свакако забрињавајућа је и  присутност  кокаинске зависност,која је данас много чешћа од хероинске, па и алкохол који је у експанзији и код мушкараца и код жена. У порасту је употреба синтетичких дрога чија је доступност куповине врло лака и брза и кад уђете у тај ланац, постајете зависник и не можете да пресечете. Нико о томе не размишља.

Најстрашнија од свих је зависност од коцке – језиве стваре које сам чуо последњих неколико месеци дају ми за право да је сврстам у водећу зависност јер у таквим случајевима не страда само појединац,већ и читаве породице, економске последице су несагледиве.“

На питање  шта може бити лек за оздрављење,односно како се одупрети силама зависности др Чекеринац одговара:

„Брине свакако и одсуство  емоције,емпатије, разговора, људи су  све усамљенији. Емпатија се своди на ниво друштвених мрежа – имате милоине лајкова,а кад човек падне на улици, нико неће прићи. На питање  Како?,  данас није лако дати одговор. Када говоримо о појединцу или породици, свако има своју слабост. Међуљудски односи су нарушени, искрена пријатељства су ретка, неповерење и отуђеност  су  свеприсутни. И одатле страх и разочарења. Често говорим да је погрешно бавити се фасадом – СУШТИНА ЈЕ БИТНА. Поента је прихватити себе иако је често болно, јер кад прихватите себе онда можете и владати собом. Породица је генератор  – одатле све креће и у суштини је најважније да када имате дете ви га морате васпитавати  да воли, да ради,да зна шта је добро а шта не, неговање односа у породици, са пријатељима – са регрутованим социјалним бићем,ви нећете имати проблем. Враћање елементраним породичним вредностима и стварањем здравих појединаца, ствара се и здраво друштво. Друштво данас, чини ми се, није заинтересовано за појединца  – све је некако препуштено и све је врло тешко у овим временима.“

Др Станимир Чекеринац цитирао је колегу Рафаела Бонелија , који говори о перфекционизму, тежњи да будемо савршени и лепи па идемо у теретану, не да би били здрави него извајани – а то ствара притисак који доводи до бројних болести модерног доба. Човек тежи да буде савршен, а управо је то опасно.Важна је суштина,не форма.

„ Перфекционизам је нешто сасвим различито од тежње за савршенством. Перфекционисти не теже савршенству,већ зато што му је стало до непогрешивости које је са тим повезано.Перфекционизам је понашање избегавања – ко савршено ради не може да буде критикован нити добити отказ. Перфекционисти није стало до тога да развије природу већ жуди за сигурношћу“

А шта се заправо иза овога крије? Бонели одговара овако:

„ Човек са реалном самопроценом може да представи себи здраве циљеве  и да се без маске креће у друштву. Тако доспева до унутрашње слободе која је противтежа перфекционизму. Толеранција несавршености ослобађа его зависности и присилне контроле, ограничења и окривљавања  других. Унутрашња слобода зато даје ноншалантност и природни ауторитет – чини човека флексибилним и независним“

Разумевање ових  речи  су као лек потребне  сваком човеку.