29.октобар – Светски дан борбе против можданог удара

Мождани удар (шлог, апоплексија) је до скора сматрана за безнадежно обољење, без ефективних превентивних и куративних третмана и са мало наде за опоравак уз рехабилитацију.

Шта је мождани удар? Мождани удар је болест можданог паренхима, која је резултат поремећаја мождане циркулације, који је резултат процеса у мозгу или резултат болести других органа. Болест се манифестује нагло са знацима жаришног поремећаја мождане циркулације (моторна слабост, нестабилност, главобоља..), што може да води смртном исходу или трајном неуролошком испаду.

Учесталост можданог удара се у Европи креће од 2 – 8 промила, а смртност од око 25 одсто. Данас је мождани удар на трећем месту узрока смртности у свету (иза срчаних и малигних болести), а на другом месту узрока инвалидитета (иза трауме, повреда) тако да 20-30% особа са претрпљеним можданим ударом последично, није способна за самосталан живот.

Нажалост, Србија је и даље у самом врху по учесталости можданог удара: на 100.000 становника  97 задеси мождани удар.  Разлог за то је у лошој превенцији. Најчешћи иницијатори можданог удара су кардиоваскуларна обољења и шећерна болест, лоше навике. Адекватним лечењем тих болести и побољшањем здравствених навика можемо смањити појаву можданог удара и до 40 одсто.

„Цереброваскуларне болести  су у највећој мери огледало наших лоших животних навика. Народна изрека „Боље спречити него лечити“ овде налази своје место. Стога примарна превенција има кључно место, а то подразумева борбу против фактора ризика на које можемо утицати, односно промену сопствених лоших навика (пушење, гојазност и физичка неактивност, повишен крвни притисак, употреба контрацептива, поремећаји срчаног ритма, шум над каротидном артеријом на врату, ранији инсулт, повећан хематокрит, социјални проблеми). На овај начин смањењем или елиминисањем фактора ризика, примарна превенција има за циљ да спречи развој болести. Ово се може редовним узимањем лекова за висок крвни притисак и повишен шећер у крви, избегавањем масноће , здравом исхраном, физичком активношћу и престанком пушења. Као фактори ризика помињу се и старост и пол и на њих наравно није могуће утицати. Важно је поновити да уколико особа има неки или више од претходно наведених фактора ризика, и уз то се јаве неки од симптома (трњење делова тела, моторна слабост, изненадна главобоља), треба  да се одмах јави у најближу станицу хитне медицинске помоћи или здравствену установу.“- објашњава начелница Службе неурологије митровачке болнице Прим. др сц мед  Љиљана Станчетић Бачванин

Др Бачванин напомиње и да смо послењих деценија сведоци нове ере лечења оболелих од можданог удара. С обзиром да мождано оштећење напредује брзо и да су промене које се развију иреверзибилне, односно није могућа регенерација погођеног можданог ткива, свако одлагање лечења шкоди пацијенту. Због тога је неопходно брзо реаговање и примена одговарајућег лечења. Другим речима, време примене терапије од почетка настанка тегоба је критична тачка успешности терапије, која одваја функционалност од инвалидитета, живота од смрти. Индивидуални узроци  кашњења хитног третмана можданог удара најчешће је непрепознавање симптома болести и недостатак здравственог васпитања у општој популацији становништва. У организационом смислу важна је ефикасност диспечерске службе здравствене уставове, брзина транспорта пацијента до болничког пријема и тиме максимално скраћење времена до почетка интервенције.

У том смислу у Општој болници Сремска Митровица, у претходном периоду, приступило се едукацији  здравственог особља, уз формирање тимова и јединице за мождани удар.

„ То подразумева да су поред едукације неуролога и средњег стручног кадра испуњени  и остали предуслови у смислу адекватне техничке опремљености Неуролошке службе  али и других служби који учествују у процесу збрињавања пацијента у оквиру ЦТ и лабораторијске дијагностике. На овај начин испоштоване су препоруке Министарства здравља да установе секундарног нивоа лече на адекватан начин тешке болеснике са исхемијским оштећењима мозга. Јединица располаже специјалним болесничким креветом, монитором за праћење виталних функција пацијента, перфузионом пумпом, и дефибрилатором.“ рекао је др Живко Врцељ директор Опште болнице Сремска Митровица и додао да је у овој установи прва тромболитичка терапија код пацијенткиње са тромбоемболијским можданим ударом, успешно изведена 08.11.2018.и од тада је ова терапија  примењена код још 12 пацијената. Сама процедура давања тромболитичке терапије обавља се уз консултацију са ургентном екипом неуролога Клиничког центра Војводине успостављањем видео линка (Теле-медицина).