Одржан састанак о новом начину извештавања и финансирања здравтсвених установа по систему Дијагностички сродних група

У Општој болници Сремска Митровица, данас је оджан заједнички састанак представника тима за подршку имплементације система Дијагностички сродних група, другог пројекта развоја здравства Србије Министарства здравља, представника менаџмента митровачке болнице, Завода за јавно здравље Сремска Митровица и РФЗО- филијале Сремска Митровица, на којем је било речи о активностима везаним за имплементацију новог начина извештавања и финансирања здравствених установа на секундарном и терцијарном нивоу здравствене заштите по систему Дијагносички сродних група.

На данашњем састанку говорило се и о даљим корацима у примени овог система, а приказани су и резулатати анализе квалитета података у контексту дијагностички сродних група у болници. Циљ новог начина извештавања и финансирања по систему ДСГ је унапређење квалитета извештавања, узимајући у обзир груписање болнички лечених пацијената,поређење обима рада болница, сложеност случајева, као и бољу и праведнију расподелу ограничених средстава болнице и транспарентност у уговарању.

dsg,1  dsg, 2

 

О каквом систему финансирања и извештавања је реч, објашњава, директор митровачке болнице, Прим.др Мирослав Кендришић:

  „ Пре приступања ЕУ, било би пожељно да се прилагодимо начину финансирања здравствених  установа какав већ постоји у суседним земљама,које су чланице ЕУ. У установама примарне здравствене заштите,односно домовима здравља,то је тзв капитација или главарина, а у установама секундарног и терцијарног типа, односно,општим болницама,клиничким центрима, КБЦ-а, институтима, то је систем финансирања по групама сродних дијагноза,или тзв DRG. Увођењем овог система, здравствене установе би добијале средства по завршеном послу, а имале би интерес да пруже оптималну здравствену заштиту свим болесницима,уз краћи боравак у болници,брже дијагностичке процедуре и јефтинији третман.

У свету постоји више модела DRG a, a за услове у којима се тренутно налази здравство Србије, најприхватљивији би био аустралијско-новозеландски модел, са око 700 дијагноза,која су у складу са постојећом МКБ класификацијом.

Овај начин финансирања се показао као врло користан у земљама у транзицији, у којој је и Србија, али и Мађарској,Словенији,Хрватској…Општа болница Сремска Митровица,врло брзо би се уклопила у тај нови начин финансирања, зато што имамо најкраћу дужину лечења од свих здравтсвених установа у Србији, развијање и примењивање мање инванзивних,ендоскопско-лапароскопских хируршких процедура, као и највиши проценат превентивног давања антибиотских терапија у свим службама,где је то могуће.

Болница у Сремској Митровици је у више наврата учествовала у пилот-програму фактурисања услуга на тај начин, са добрим резултатима.У болници тренутно функционише савремени информатички систем Heliant, а у току је и имплементација новог информатичког система ИЗИС, који има могућност повезивања домова здравља,болница,клиничких центара,ззјз,и РФЗО. Све то подразумева добру техничку и кадровску обезбеђеност, што болница недвосмислено поседује.Уз минималну едукацију, с обзиром на поједине специфичности, можемо закључити, да је митровачка болница припремљена за овај нови, савремени и квалитетни начин финансирања, који при том, болесницима обезбеђује оптималну здравтсвену заштиту, на професионалном нивоу.

Оно што тренутно представља проблем, то је недовољан број здравствених радника, гледајући нормативе од стране ЗЗЈЗ ,али и одлива одређеног броја здравствених радника,који због лоше финансијске ситуације,одлазе у иностранство.“