Одржано стручно предавање за лекаре у склопу КМЕ

Јуче је у Едукативном центру Опште болнице Сремска Митровица,одржано стручно предавање за лекаре, а предавачи су биле др Јелица Јеликић,спец.физикалне медицине ( „Цервикалне радикулопатије-дијагноза и терапија) и др Марина Ђурић Будимировић,спец неуролог („Лумбосакрална радикулопатија-дијагноза и терапија)

dr Budimirovic 1 dr Budimirovic 2

 

Здравствени проблем који никако не треба занемарити, а данас је све чешћи како код мушкараца,тако и код жена,  је хроничан бол у леђиима,болест позната под називом ишијас. У митровачкој болници, у склопу континуиране медицинске едукације,одржано је предавање о овој теми, а аутори стручних радова и  предавачи су биле др Марина Ђурић Будимировић,спец.неуролог и др Јелица Јеликић,спец.физикалне медицине.

Стручно, Лумбосакрална радикулопатија,као и остале форме радикулопатије, су резултат притска нервног корена,која је довољно узнапредовала да проузрокује неуролошке симптоме у регији коју опскрбљује оштећен нервни корен. Лумбосакрална радикулопатија се јавља код  3-5 % популације,а мушкарци и жене су заступљени подједнако. Од свих који су оболели, код  10-25 % пацијената симптоми су присутни више од 6 недеља.

У свом предавању др Будимировић је говорила да је  почетак симтома лумбосакралне радикулопатије  обично изненадан и  укључује и бол у доњем делу леђа. Седење , кашљање, кијање могу да погоршају бол , који се у зависности о ком нервном корену се ради ,шири у бутину потом доле у подколеницу  ,чак и  до стопала.Неуролошким прегледом се врши евалуација сензибилитета,грубе мишићне снаге и рефлекса на доњим екстремитетима.Од  дијагностичких метода користи се РТГ  лумбосакралне кичме ( мада   ова метода иако често коришћена, не мора показати ништа код пацијената који имају радикулопатију узроковану дискус хернијом), НМР  лумбосакралне кичме, ЦТ лумбосакралне кичме,мијелографија, ЕМНГ(електромионеурографија),соматосензорни евоцирани потенцијали.

Ова болест захтева мултидидсциплинарни приступ лечењу,у којој учествују лекари специјалисти:неуролози,ортопеди и физијатри, а лечење ишијаса подразумева физикалну терапију, медикаментозно лечење ,а у тежим случајевима и  хирушку интервенцију.

„Важно је да говоримо о ишијасу,не само у струци,него и за широку популацију,с обзиром да број оболелих од хроничног ишијаса расте.Статистички гледано,данас 3-5% укупне популације има хроничан бол у леђима, а фактори који утичу на његову појаву су бројни:дуго стајање или седење,дизање терета,тешки физички послови,прекомерна телесна тежина.Ако се бол,који почиње у леђима шири,а пацијент осећа бол и у ногама,значи да врши притисак на нервни корен,и ако се не реагује на време,последице могу бити непријатне и дуготрајне- од поштовања прописане терапије,немогућности обављања свакодневних обавеза,радне неспособности,па чак до нервозе и депресије,што свакако ремети квалитет живота.“-објашњава митровачки неуролог,др Марина Ђурић Будимировић и напомиње, да болна стања појединац може ублажити  вежбањем,избегавањем дуготрајног седења или стајања,смањењем телесне тежине и умереном физичком активношћу,како би ојачали мишићи кичменог стуба.