Март је месец борбе против карцинома,а  према проценама Светске здравствене организације, током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од 11 жена ће умрети од неког облика малигне болести. Прeмa пoслeдњeм извeштajу Институтa зa jaвнo здрaвљe Србиje “Др Mилaн Joвaнoвић Бaтут”, “Maлигни тумoри у Рeпублици Србиjи”, тoкoм 2024. гoдинe, вoдeћe лoкaлизaциje у oбoлeвaњу oд рaкa зa мушку пoпулaциjу билe су плућa и брoнх (19,5%), кoлoн и рeктум (15,9%), прoстaтa (12,4%), мoкрaћнa бeшикa (8,2%) и пaнкрeaс (3,4%). Кoд oсoбa жeнскoг пoлa нajчeшћe лoкaлизциje тумoрa билe су дojкa (23,1%), плућa и брoнх (10,1%), кoлoн и рeктум (10,6%), грлић мaтeрицe (5,6%), мaтeрицa – тeлo (5,3%) и мoкрaћнa бeшикa (4,0%).

Измeђу 30-50% свих случajeвa рaкa сe мoжe спрeчити. Прeвeнциja прeдстaвљa нajбoљу дугoрoчну стрaтeгиjу зa кoнтрoлу рaкa и уз блaгoврeмeнe инфoрмaциje o усвajaњу и примeњивaњу здрaвих нaвикa и стилoвa живoтa, тaj прoцeнaт мoгao би бити и знaтнo нижи.

Кад је болест већ узнапредовала, у митровачкој болници пoстojи нeкoликo мoгућнoсти лeчeњa: oпeрaтивнa мeтoдa, нaкoн кoje сe примeњуjу хeмoтeрaпиja, биoлoшкa  и хoрмoнскa тeрaпиja, као  и циљaнa тeрaпиja и oнe сe мoгу дaвaти прe или пoслe oпeрaциje у зaвиснoсти oд кaрaктeристикa рaкa. У oнкoлoшкoj служби бoлницe примeњуjу сe свe врстe хeмoтeрaпиje и њихoвих кoмбинaциja .

У Oпштoj бoлници Срeмскa Mитрoвицa oпeришу сe кaрцинoми у пoчeтнoм стaдиjуму, кao и oни кojи су узнaпрeдoвaли  нaкoн дoбиjeнe биoлoшкe тeрaпиje ( кoд кaрцинимa дojкe,нa примeр). У oнкoлoшкoм oдeљeњу, мeсeчнo сe у прoсeку oбaви преко 400 прeглeдa, нa тeрaпиjи je око 200 пaциjeнaтa .

Прим.др Горан Ивић, специјалиста опште хирургије и начелник Службе опште хирургије одговарио је на питања о хируршком лечењу карцинома

1.Које  хируршке  методе су доступне пацијентима који чекају на операцију?

Деценијама се овде оперишу пацијенти из домена абдоминалне хирургије ( свих органа,изузев панкреаса и јетре) и примењује се  класична хирургија отвореног типа и лапароскопска процедура, нарочито у домену малигних болести дебелог црева. Прва лапароскопска операција дебелог црева урађена је успешно  још 2002.године. Да ли ће исход бити добар по пацијента зависи од тима специјалиста који се баве том болешћу. Онкологија је мултидисциплинарна област и потребна је максимална укљученост свих актера – од гастроентеролога до хирурга.

Добар резултат је онај који се добија најбољом могућом организацијом свих служби и одељења које су укључене у ту проблематику и компелтног тима који се бави једним пацијентом. Ти ресурси увек морају бити на високом степену стручности и продуктивности, важно је  додатно их ојачавати и радити на едукацији и посвећености. Ако једна карика у ланцу закаже, посао не иде у жељеном правцу. Верујем у младе генерације које долазе и са новим знањима и ентузијазмом, наша хирургија остаје на добром гласу.

Када говорим о митровачкој хирургији, посебно бих истакао хирургију дојке која је у последњих 10-так година напредовала, од савремене радиолошке дијагностике до терапијских процедура, а потом и хируршких уколико је потребна.

Тренд за ову годину је увођење хирургије штитне жлезде и ту смо већ на стартној позицији. Очекујем договоре са професорима из Београда и Новог Сада, пратимо трендове у сагласју са највишим онколошким достигнућима и верујем да нећемо дуго чекати на прву опрецију из тог домена.

У плану је и започињање лапароскопских операција малигног тумора желуца и тај посао покрећем ,надам се у скорије време, а онда остављам младим колегама да наставе.

2.У зависности од стадијума присутности малигнитета, који је проценат успешности оперативног захвата?

По мом мишљењу, успех излечења сваке болести лежи у доброј превентиви. Наша земља има добру промоцију и интензивнија је него ранијих година. Свеобухватна превентива захтева и људске ресурсе и материјална средсттва, како би се свест о очувању здравља подигла на још виши степеник. То јесте огроман посао, али даје најбољи резултат. Онколошко и хируршко лечење је најскупље – није исто лечити пацијента у раној и поодмаклој фази. Ако кренемо на време, висока је вероватноћа да нећемо завршити на операционом столу. Радује чињеница да људи имају све већу свет о превентиви и то је охрабрујуће за цело друштво.

Успех у лечењу карцинома хируршким путем је присутан и  евидентан и код оболелих у одмаклим фазама малигнитета, али ће квалитет живота зависити од онколошких терапија које се примењују и одговора на њих. Рећи ћу то сликовито – Имамо пуно оружја али некада не можемо пуцати из свих оружја а да не занемарујемо стадијум болести. Наш посао је стандардизован ( алгоритамске поставке, протоколи лечења..) и држимо се важећих прописа , до неких нових и напреднијих.

Др Ивић редовно прати најсавременија достигнућа у области хириргије, па тако и о примени  вештачке интелигенције  у медицини и хирургији. Сведоци смо  да је наша земља већ прихватила овај вид лечења у неким гранама (радиологија,на пример) .

3.Како објашњавате примену вештачке интелигенције у опреционој сали?

Медицина напредује и не стаје. Уводе се нове технологије, а у медицини је и код нас актуелна тема – вештачка интелигенција. Реч је заправо о вештачким мозговима ( неуралне мреже), који се већ дуго користе у развијеним земљама света. Изучавам овај медицински напредак од 2010. године, а поента је да неуралне мреже доносе одлуке уместо нас, али уз нашу наредбу.Сама употреба вештачке интелигенције у свакодневном лекарском раду у свим гранама, значила би додатни квалитет у прижању услуга уз чување људских ресурса. Она помаже тако што подсећа на алгоритме лечења у важећим оквирима досадашњих сазнања, али ће ипак човек имати главну и завршну реч. Моја су предвиђана, да ће након радиологије, робот убрзо имати своје место и функцију  и у хирургији. Рекао сам једном, да ћу каријеру завршити са роботом у рукама, а то није тако далеко. Присутношћу робота штедимо 10 година живота и квалитета живота хирургу. Као земља смо још на прагу тог постигнућа, али верујем да ће блиска будућност донети и ту новину.

Један угледни професор из Луксембурга је то овако објаснио „Када би стављао стаплере уместо да шијем руком, мој асистент не би имао хлеб“. Дакле, рука робота шије, под контолом  хирурга и штеди стаплере који су скупи.

Робот штеди време и ресурсе, али ради на задате команде хирурга.