Шта треба да знамо о борби против карцинома дојке

Према календару здравља Инситута за јавно здравље Србије, октобар је месец борбе против карцинома дојке, а шта је важно да знамо када је реч о овој опакој болести, од фактора ризика, превенције, лечења до излечења, говоре др Бранка Малбашић Зечевић, специјалиста социјалне медицине ЗЗЈЗ Сремска Митровица и др Анђела Ожеговић, специјалиста опште хирургије Опште болнице Сремска Митровица

Др Малбашић Зечевић је подсетила да се Октобар , као Међународни месец борбе против рака дојке, обележава у многим земљама широм света, како би се скренула пажња на распрострањеност ове болести и подигла свест о значају превенције, раног откривања и правовременог започињања лечења особа оболелих од карцинома дојке.

Завод за јавно здравље Сремска Митровица је координатор за спровођење организованог скрининга за рак дојке на националном нивоу. У сарадњи са установама Сремског округа,а које су укључене у организовани скрининг (Општа болница Сремска Митровица, Дом здравља Сремска Митровица и Дом здравља Рума) спроводесе све потребне активности у погледу превенције, раног откривања и адекватног лечењарака дојке. Такође, наша установа са својим партнерима организује промотивне активности како би утицали на то да што већи број жена обави превентивни преглед у циљу раног откривања карцинома дојкеи да се у великој мери скрене пажње на значај ове болести.

Када се открије на време рак дојке је излечив у преко 90% случајева, јер су тада терапијске могућности веће и лечење ефикасније, чиме се подиже квалитет живота оболелих жена. Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести широм света. Према проценама Међународне агенције за истраживање рака (енг. International Agancy for Research on Cancer – IARC), у свету је, од рака дојке, током 2020. године регистровано више од 2.260.000 новооболелих и скоро 685.000 умрлих жена свих узраста. У Европи је, у истој години, регистровано више од пола милиона новооболелих и скоро 142.000 умрлих жена од рака дојке. Рак дојке представља водећи малигни тумор у оболевању и умирању жена у Србији. Такође, рак дојке је један од водећих узрока превремене смрти код жена у Србији и мерен годинама изгубљеног живота, карцином дојке је на трећем месту као узрок смрти код жена старости од 45. до 64. године, после цереброваскуларних болести и исхемијске болести срца.

Данас постоје чврсти докази да су најважнији фактори ризика за настанак карцинома дојке поред женског пола, старије животно доба, генетска предиспозиција, дужина репродуктивног периода, број порођаја, године при рођењу првог детета, гојазност, егзогени естрогени, конзумација алкохола, пролиферативне болести дојке, карцином контралатералне дојке или ендометријума, изложеност зрачењу, физичка неактивност и утицај географског поднебља. Неке од ових фактора није могуће мењати, док је на друге могуће утицати. Висока учесталост оболевања од рака дојке мора се у извесној мери приписати чињеници да до данас нису откривени или до краја разјашњени сви узроци његовог настанка, што додатно наглашава да је поред мера примарне превенције од кључног значаја рано откривање рака дојке. Рак дојке се код знатног броја жена у Србији открива касно. Студије су показале да је у Србији код мање од трећине жена (28,4%) дијагностикован малигни тумор који је мањи од 2 цм и локализован је на ткиву дојке. Нажалост, студије су показале да је код скоро 50% жена његова величина била преко 2 цм, са већ постојећим ближим или удаљеним метастазама, што може представљати један од разлога велике смртности жена оболелих од рака дојке у Србији.

Имајући ово у виду, као једина ефикасна мера за смањење стопе умирања од ове болести је рано откривање, односно секундарна превенција. Откривањем рака дојке у раној фази болести знатно се повећава успешност лечења.

Правовременом применом одговарајуће савремене терапије и даљим континуираним третманом, могуће је значајно унапредити здравствено стање и квалитет живота оболелих жена. Заједно можемо више, а порука свим женама је да ИМАЈУ ВРЕМЕ ПОТРЕБНО ЗА ПРЕГЛЕД.

 

По речима др Ожеговић,карцином дојке је водећи узрок смрти од малигних болести код жена. Последњих година примећен је  пораст броја оболелих пацијенткиња. Оно што је посебно забрињавајуће је померање границе ка млађем животном добу, тако да имамо све више младих пацијенткиња између 30 и 40 година старости, па и млађих.У том узрасту болест је много агресивнија, раније и учесталије даје метастазе и  лошије је прогнозе. Додатна, отежавајућа околност је што се јавља у периоду репродукције коју одлаже или трајно онемогућава.

Фактори  ризика за настанак карцинома дојке су многобројни : позитивна породична анамнеза за карцином дојке; жене које су имале карцином дојке представљају ризичну групу за поновни настанак  карцинома  у истој или другој дојци ; различита доброћудна оболења дојке доводе се у везу са повећаним ризиком за настанак карцинома дојке ; нерађање, рана прва менструација, касна менопауза; гојазност у постменопаузном периоду; употреба хормонске супституционе терапије. Употреба оралних контрацептива  не представља ризик за настанак карцинома дојке осим ако се користе континуирано дуже од десет година. Лечење радиотерапијом у пределу грудног коша у детињству или младости  представља фактор ризика за настанак карцинома дојке. Конзумирање алкохола у већим количинама и  исхрана богата животињским мастима имају значајну улогу у повећању ризика од настанка карцинома дојке.

Иако је број оболелих пацијенткиња у порасту и  оболевају све млађе пацијенткиње, наду у излечење или дуготрајну контролу болести  пружају савремене дијагностичке методе које омогућавају откривање болести у раним фазама када је  болест локализована и  могуће је потпуно излечење или дугогодишња ремисија (стадијум без болести). Дијагностичке методе које се стандардно користе у детекцији карцинома дојке су клинички преглед, УЗ дојки, мамографија (за пацијенткиње од 40 година или старије),биопсија. По потреби ове методе могу бити допуњене  томосинтезом ( 3Д мамографијом), МRI мамографијом, стереотаксичном вакуум асистираном биопсијом… Проблем је што се у нашој земљи пацијенткиње касно јављају на преглед  те се болест открива у узнапредовалим стадијумима  иако имамо на располагању дијагностику која омогућава откривање карцинома  мањих од 10 mm када су шансе за излечење преко 90%. У развијеним земљама више од 60 %  случајева карцинома дојке открива се у стадијуму локализоване болести, а мање од 10 % у одмаклим стадијумима болести.

У лечењу карцинома дојке примењују се три модалитета : хируршко лечење, медикално лечење и зрачна терапија. У зависности од стадијума болести примењују се један или комбинација више модалитета.

Хирургија карцинома дојке данас је све више поштедна што подразумева одстрањење тумора са околним здравим ткивом уз очување остатка дојке и одстрањење регионалних лимфних нодуса.Поштедне операције могуће су код пацијенткиња са раним карциномом дојке или код пацијенткиња са откривеним локално узнапредовалим тумором дојке који се довољно смањио после примарне медикалне терапије (хемиотерапија, биолошка или хормонска терапија).

Поштедне операције показују идентичан успех у контроли болести као и ампутација дојке уз очување квалитета живота.За мањи број пацијенткиња ампутација дојке остаје једини  онколошки модел лечење. За те пацијенткиње постоји могућност реконструкције дојке која може бити примарна-у току  операције у којој  је ампутирана дојка или секундарна-после извесног времена од ампутације дојке. Методе реконструкције су различите и подразумевају примену импланта  или рекоснтрукцију аутологним ткивом (ткивом пацијенткиње,мишићним режњевима). Свака пацијенткиња у нашој земљи има право на реконструкцију ампутиране дојке и корекцију положаја друге дојке на рачун Републичког фонда за здравствено осигурање.Ампутација дојке може бити  примењена као палијативна операција или мастектомија из комфора код пацијенткиња у одмаклом стадијуму болести због крварења и опасности од искрварења или у случају постојања инфламираних улцерација.

Медикално лечење карцинома дојке  подразумева примену хормонске, хемиотерапије и  имунотерапије. Од рецепторског статуса тумора зависи коју ће медикалну терапију пацијенткиња добити, једну или комбинацију више њих. Примена имунотерапије (моноклонских антитела) значајно је повећала преживљавање пацијенткиња оболелих  од агресивног  карцинома дојке као што је HER 2 позитивни карцином дојке. Последњих година  у терапију карцинома дојке уведена је нова класа лекова тзв.таргет терапија (циљана терапија) која може бити примењена код  пацијенткиња чији тумори  показују осетљивост на  неки од облика циљане терапије (инхибитори тирозин киназе, PARP инхибитори, CDK4/CDK 6 инхибитори, MТОR инхибитори…

Зрачна терапија остатка дојке  примењује се код свих пацијенткиња са поштедном операцијом карцинома дојке.

Зрачна терапија зида грудног коша и регионалних лимфатика примењује се код пацијенткиња после ампутације дојке у зависности од величине тумора, особина тумора и лимфонодалног статуса .

У нашој болници  раде се све стандардне методе дијагностике карцинома дојке : УЗ дојки, скрининг мамографија, дијагностичка мамографија, CORE биопсија под контролом УЗ, хируршка биопсија. Једина смо регионална болница у Србији која има апарат за стереотаксичну вакуум асистирану биопсију.Од 2012. године наша болница је у скрининг програму за карцином дојке. Пре епидемије узроковане COVID 19  у нашој болници је рађено око 5.000 мамографија годишње. Прошле године урађено је око 2.500 скрининг мамографија иако је у целој земљи скрининг програм обустављен. Од 2018. године наши радиолози раде CORE биопсију туммора  под контролом УЗ, просечно око 250 годишње узимајући у обзир и  биопсије лимфних нодуса. Овом методом дијагностиковали  су карциноме пречника 4мм што се сматра успехом и у центрима специјализованим за карцином дојке.

Када говоримо о хируршком лечењу карцинома дојке у нашој болници се просечно годишње оперише од 80 до 100  пацијенткиња са карциномом дојке  поштедном операцијом или мастектомијом.У последње три године ради се СЛНБ (биопсија стражарског лимфног нодуса ) која омогућава избегавање комплетних дисекција пазушне јаме када је то онколошки оправдано.

Иако имамо на располагању готово све неопходне дијагностичке методе за рано откривање карцинома дојке, хирургију карцинома дојке која не заостаје за хирургијама у развијеним земљама као и  значајан део медикалних модалитета  лечења и даље имамо велику смртност узроковану карциномом дојке која је последица откривања болести у узнапредовалом стадијуму када су могућности лечења ограничене а прогноза лошија. Оно што је најлакше и најјефтиније –РЕДОВАН ПРЕГЛЕД  код нас је највећи камен спотицања као и у другим земљама у развоју.

Апелујемо да пацијенткиње спроводе самопреглед дојки сваког месеца. У случају да открију промену у дојци, увлачење брадавице, набирање коже дојке, исцедак на брадавици, одмах се јавити  изабраном лекару, потом хирургу да би се спровела неопходна дијагностика. Уколико је налаз уредан и даље су обавезни редовни радиолошки прегледи  УЗ дојки и мамографија јер се карциноми у раним стадијумима  не могу напипати. Жене старости до 40 године требало би да имају УЗ преглед дојки на 6 месеци или годину дана,уколико радиолог индикује и у краћим временским интервалима. Жене старости 40 година (или старије које нису у 40 години  урадиле) требале би да ураде базни мамографски снимак. Мамографија на  две године после базног мамографског снимка је апсолутна препорука. Скрининг мамографија се у нашој земљи  ради пацијенткињама старости од 50 до 69 година на две године. Уколико нису добиле позив за скрининг мамографију требале би да се јаве због упућивања на мамографски  преглед.