Овогодишње обележавање 29. октобра, Светског дана борбе против можданог удара, поново је скренуло пажњу на значај превенције појаве као и правовременог дијагностиковања и лечења можданог удара.

Како објашњава Прим.др сци.мед Љиљана Станчетић Бачванин, спец.неурологије митровачке Опште болнице, цереброваскуларна обољења су група поремећаја код којих је део мозга пролазно или трајно оштећен због смањеног дотока крви (исхемијом) или због крварења. Код ових стања често је један или више крвних судова мозга оштећен из разних разлога које појединачно називамо патолошким процесом. Ове болести изазване поремећеном циркулацијом у мозгу су релативно честе и припадају групи водећих масовних хроничних незаразних болести.Тако уз обољења срца и малигне болести цереброваскуларне болести су најчешћа обољења савременог човека.

У оквиру цереброваскуларних обољења важно је поменути Акутни мождани удар  или шлог. То је жаришни или проширени поремећај мождане функције који нагло настаје, траје дуже од 60 мин, а последица је поремећаја мождане циркулације или стања у којима проток крви није довољан да задовољи потребе мозга за кисеоником и хранљивим материјама. Најчешће је он исхемијског типа, када долази до запушења крвног суда који се јавља у око 80% случајева, а ређе се ради о хеморагијском чији је узрок пуцање крвног суда, који је заступљен у око 20% случајева акутног можданог удара.

У фокусу овогодишњег обележавања Дана борбе против можданог удара је превенција настанка  овог обољења. У том смислу су организована бројна стручна предавања која имају за циљ да подсете на значај превентивног деловања и спречавања настанка обољења. Превентива шлога је у својој суштини борба у сузбијању или смањењу ефеката фактора ризика.

С обзиром да на неке факторе ризика који су урођени, као што су: пол (мушкарци чешће оболевају), старост (ризик од ове болести се дуплира у свакој новој декади после 55. године), наслеђена склоност, раса (припадници црне расе имају већи ризик) се не може утицати, важно је спречити негативан утицај оних фактора које можемо избећи или их лечити. Фактори на које се може утицати су: хипертензија, шећерна болест, пушење, алкохолизам, повишене масноће у крви, физичка неактивност, гојазност и стрес. Методе и прегледи који се изводе у сврху раног откривања како ризико фактора, тако и новонасталог Акутног можданог удара су различите, и поред одређених лабораторијских анализа, подразумевају и сложеније дијагностичке процедуре као што је ултразвучни преглед крвних судова врата (доплер) и неурорадиолошки преглед мозга Компјутеризованом томографијом или магнетном резонанцом. У одређеним случајевима потребан је и преглед кардиолога и хематолога/трансфузиолога уколико постоји сумња на обољење срца или стање повећаног згрушавања крви. У том смислу Општа болница у Сремској Митровици је задовољавајуће опремљена, а набавком новог поузданијег скенера засад су створени дијагностички предуслови за предузимање савременијих одговарајућих мера лечења..

По речима др Станчетић Бачванин, важно је истаћи да свака особа треба да обрати пажњу на ране знака настанка можданог удара, а то су одузетост лица, руке, ноге или целе половине тела, поремећај говора и разумевања, нагло замагљење или губитак вида на једном оку или у половини видног поља, вртоглавица, губитак равнотеже и кординације, као и појава главобоље која може бити праћена мучнином и повраћањем. Уколико се јаве ове сметње потребно је што пре се јавити свом лекару. Последице можданог удара су углавном тешке. Проценат смртности износи 25-30%. То је болест са највећим степеном инвалидитета,  и само половина оболелих се враћа некој врсти запослења, а 20-30% болесника није способно за самостално функционисање и самозбрињавање, те је зависно од туђе неге и помоћи.